Gospodine, uvijek tražim “lijepe” riječi, koje gode uhu, a Ti danas ipak iznosiš patnju i muku, međutim tu ne stavljaš točku, već završavaš s uskrsnućem. Učenici to nisu čuli, kao da su taj dio preskočili pa ostaju žalosni. Tako često i ja nemam strpljenja slušati do kraja. Slušam samo dio i već počnem s oplakivanjem same sebe. Daj mi strpljenja da te slušam do kraja, do kraja rečenice, dana, života. A jedino što mi za to treba je da priznam da sam Tvoje dijete. Tada se potpuno predajem Tvojoj volji i znam da činiš ono najbolje za mene te mi sve daješ. Pomozi mi da Ti se prepustim i nastavim putovanje s Tobom.
