Gledam učenike kako čuju za nekog tko izgoni zloduhe u ime Božje, ali nije jedan od njih, i onda im se to ne svidi. Oni su ostavili svoje živote za sobom da bi pošli za Isusom. A eto tamo nekog lika koji to nije učinio, koji ne ide s njima, ali se usudi činiti nešto tako veliko kao što je izgoniti zloduhe. Zar im nije jasno da taj, čim mu to uspijeva, očito ima Božju pomoć, Njegovo odobravanje? I ja tako znam vidjeti probleme u nečemu dobrom što drugi rade, jednostavno jer ne odgovara nekom mom kriteriju. I znam stoga osuđivati, zaboravljajući da nisam ja ta koja bi trebala donositi sud. A htjela bih biti bolja od tog. Gospodine, pomozi mi!
