Čitajući današnje Evanđelje javljaju mi se misli koliko često ja upirem prstom o drugoga… Koliko često ja mislim da znam ono što je ispravno i pravedno. I tako se oholim te gubim mir. Isus me nježno umiruje i moj pogled s drugih usmjerava na sebe samoga. Kad sam s Njim, tako malena i ponizna, zaista neopterećeno mogu kročiti kroz svakodnevne situacije i u odnosima s drugima.
