Učenike vidim kao ljude koji su ostavili za sobom svoje živote i pošli za moćnim Bogom Čudotvorcem. A onda u jednoj od prilika kad se dive Njegovim čudesima, On kaže da će biti predan. I njima to nije jasno. Da se naslutiti da iza tog stoji nešto neugodno, teško, možda uznemirujuće. I oni onda izaberu ostaviti to takvim kakvo je – skrivenim. Meni je tako često draže – nešto neugodno jednostavno ostaviti, da prođe. A baš im je za to rekao da uzmu k srcu, dao naslutiti i da se iza tih riječi krije nešto veliko, bitno. Ipak oni, koji su uz sebe imali samog Boga u tijelu čovjeka, koji je mogao odgovoriti na bilo koje pitanje, ipak iz straha i ne zatraže odgovor, nego pobjegnu od tog. A što je sve meni uskratio strah? Kakva su sve blaga meni ostala skrivena jer se nisam usudila proći kroz nešto neugodno?
