Dotiče me ta Šimunova reakcija. Odmah je krenuo odbijati Isusovu milost, bježati od Njega. Ali nije znao drugačije reagirati na ovo. Ni ja ne znam što sa sobom kad vidim da me Otac moj daruje, zbunim se, uplašim; kako da odgovorim na to, neću ja Njemu sigurno moći dati ono što od mene sad zasigurno očekuje. Treba da Mu sad pokažem da je Njegova milost urodila plodom, da napredujem, da ima vajde od mene, da nije utrošio svoje vrijeme i trud u mene za bez veze. “Idi, Bože od mene jer ja to ne mogu, grešna sam”. A On kaže: “Ne boj se!”. Ne umara se od mene. Opet me ohrabruje – iznova, iznova, iznova…
