Marija i Josip svoje prvorođenče prikazuju Gospodinu. Svoju prvinu. Ono što im je najbitnije. Njihovom srcu najmilije. Ono što dolazi ispred svega drugoga. I svaki od nas ima svoje prvine. Moje prvine su ljudi. Oni koje moje srce posebno ljubi. No ponekad ih ne predajem Bogu već se grčevito držim za njih bojeći se da ih ne izgubim. Ali čemu? Sve što imam od Njega je i Njemu pripada. Sve što mi je darovano moram čuvati, ali i Njemu vraćati. Jer kada mu vraćam ono što mi je od Njega dano, ja ne gubim već dobivam. Dobivam slobodu. Slobodu koja Njemu dopušta da zauzme prvo mjesto u mome srcu. A zauzvrat On se brine za ono što je meni toliko milo. Jer ono što je meni najmilije u Njegovim je rukama najsigurnije. On istinski vodi moj život tek kada su moje prvine prikazane Njemu.
