Bezbroj puta u moje srce zaluta misao: Bože jesam li te dostojna?
Pa se pitam imam li ja pravo gledati u oči Tvoje, iako znam da sam
svjesno zatajila srce svoje? Pa te onako potiho i ponizno
tražim…Šuljam se…A ti me pun ljubavi iznova strpljivo učiš da tvoja
milost nema granica. Pružaš mi ruku i vodiš me pod okrilje svoje, a
duša mi iznova pronalazi mir. Srce opet onako dječje zaigra i
napuni se radosti. I opet sam na pravom putu… Ruku pod ruku, s
Tobom. Na sigurnom.
