Kad dijete ugleda igračku u koju se zaljubilo na prvi pogled ono moliroditelje da mu tu igračku priušte, tako i mi „gnjavimo“ svoga nebeskog Oca kada smo u potrebi da nas čuje. No roditelj najbolje zna je li to za što dijete moli prikladno za njega. Ako djetetu ne treba ta igračka neće ju dobiti, a ono će na to možda plakati i ljutiti sete će moždamisliti da ga roditelji ne vole. No s vremenom će dobiti nešto puno bolje te će zahvaljivati roditeljima. Nešto slično je i s nama. Ako nam Bog ne usliši potrebu za koju smo usrdno molili često padnemo u očaj, ljutimo se i mislimo da nas je Bog zaboravio, a uopće nije tako jer Bog za nas sprema nešto puno bolje! Brate/sestro, kucaj! Vrata su možda teškano čuje Bog kroz njih…pouzdaj se!
