Udaljenost zamagljuje valorizaciju. Neproporcionalnost dvaju različitih objekata poprima svoj istinski iskaz tek u bliskom suodnosu. U zauzetosti prema svojem stvorenju, Stvoritelj se pokazuje bliskim – zato sam ih preko proroka sjekao i ubijao riječima usta svojih. U blizini pred većim, manji objekt prepoznaje svoju veličinu – ne usudi se ni očiju podignuti k nebu. Skrušenost je prijevod tog prepoznavanja. Stoga skrušenost ne podrazumijeva degradaciju ljudskosti već je ispravan stav pred većim od sebe. Odnosno, skrušenost je rekacija manjeg ukoliko je ljubljen većim od sebe. Tada je ljubeći stav postavljen kao podkonstrukcija bogoštovlja – ljubav mi je mila, ne žrtva. Sruši moju uznositost svojom ljubavlju i njome rastvori moju samodostatnost jer svoje dostajanje ne mogu tražiti u bespredmetnosti niti u sebeljublju.
