Kateheza se bliži kraju. Lovro uzima mikrofon i okreće se publici.
Lovro: „Ima li možda još netko tko bi htio nešto pitati?“
Lovri u džepu počinje zvoniti mobitel.
Lovro: „Možda netko ima pitanje pa zove…“
Dvoranom se zaori smijeh, a on se javlja na telefon držeći pritom mikrofon na ustima.
Lovro je osoba spremna pomoći u svakom trenutku. Iako ima malo takvog vremena jer u toliko toga sudjeluje i to kvalitetno. On je pun života, ali u dobrom društvu može ga se naći u raspravi o dubokim temama. Voli plesati, pjevati, reproducira glazbu, pomaže župniku i animira mlade (Mladi utorkom). Voli inicirati i pokretati stvari i u tome uvijek traži podršku (koju ponekad ne dobije haha). Voli dobra i ispunjena putovanja, ali i skromnost i poniznost u večernjem opuštenom druženju kod kuće. Uvodna anegdota izvrsno oslikava ono što sam ja naučila poznavajući Lovru. Da se usred kateheze pred publikom treba – javiti prijatelju. Ne bojati se biti spontan, biti svoj. Ne oglušiti se kada te zove Bog, ili netko od tvojih bližnjih. Odazovi se. Možda netko ima pitanje…
