Lijepa mi je ova otvorenost kojom Ivanovi učenici pristupaju Isusu. Nešto im nije jasno i odlaze naći jasnoću. Znaju da nema smisla da oni traže odgovore po svojim glavama. Znaju da Isus ima odgovor i da nema smisla da upakiraju pitanje da ljepše zvuči. Jasno ga postavljaju, suprotstavljaju mi-oni. Isus odgovara kroz sliku, a odgovor je opet jasan kao dan. I daje meni priliku da se zapitam zašto ja postim. Ima li u tom činu osim same forme barem malo tuge što Zaručnik nije s nama? Gospodine, uskladi moja djela s mojim srcem. Ili obratno. Ti znaš što činiti da me dovedeš bliže k sebi.
