Kako samo znam biti težak za opraštanje drugima, a koliko je toga meni oprošteno… Koliko sam puta bio podozriv i podrugljiv prema lošim stanjima i padovima drugih ljudi… Jer ja sam kao nešto bolji. Nije li trebalo da se i ja smilujem? Jednom sam bio na duhovnim vježbama u kojima je isusovac koji nam je davao točke inzistirao da tijekom više dana razmatramo vlastite grijehe i pakao. Zašto je inzistirao na tome? Zato što je bio čudak i mračnjak? Ne. U jednom osobnom razgovoru mi je rekao: Zato da bi spoznao koliko ti je oprošteno i da bi mogao opraštati. Kažu da se božja svemoć najviše očituje po opraštanju. Što je češće moguće, prizivat ću si u pamet koliko mi je Bog oprostio.
