„Ovaj me narod usnama časti, a srce mu je daleko od mene“
Moram priznati da me dosta opomenulo ovo evanđelje. U razmišljanju sam shvatila da sam često i ja među tim licemjerima. Vidim trun u oku drugoga, a brvna u svome oku ne vidim. Prigovaram drugima, a sklona sam i ja ponekad preuzeti samo ono što se meni sviđa. Molim za druge, ali ne za svoje neprijatelje ili one koji mi nisu dragi. Ne trudim se izaći iz svoje zone komfora kako bih pomogla bližnjemu i time služila Bogu. Često osjetim da me Bog poziva da nešto učinim, ali isprva odbijam taj poziv, pravim se da ga ne čujem. Častim Isusa ustima, ali mi srce bude daleko od Njega jer se ne predajem u potpunosti Njegovom vodstvu. Bože, podari mi mir i ustrajnost da te slijedim gdje god me pozvao. Amen
