„ Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala.. „ – Sve što je imala! Bila je spremna na žrtvu. Uzdala se u Božju providnost. Dok dajemo od suviška, zapravo ne dajemo mnogo, jer se ničeg ne odričemo, ništa ne žrtvujemo.., a kad dajemo sve, dajemo čitavog sebe, mi sami postajemo dar. Kao što se Isus darovao za nas, tako valja da se i mi darujemo za druge, iz ljubavi – za Ljubav! Kako je lako u trenucima zanosa, dok osjećamo Božju blizinu, obećati svašta, čak biti spreman dati sve, no kad navale kušnje i životne nedaće, vrlo brzo shvatimo koliko smo slabi i nemoćni dok se oslanjamo samo na vlastite snage.., no Bog to zna, i drago mu je čuti naša predanja i obećanja bezobzira što zna da ćemo morat proći mukotrpan put dok to ostvarimo. Bitna je volja!
