Dok se stavljam u poziciju da Te i ja slušam, skoro istovremeno Ti se počinjem diviti. Milina mi je gledati Te kako govoriš. I moja duša je jednostavno radosna, baš je onako kako treba biti. Ti u Hramu, u kojem se sluša o Ocu, a ne zveket novčića i glasanje životinja. Gospodine, dođi i u moju nutrinu, istjeraj sve ono što me odvraća od Tebe, sve što me dijeli od Tvoje prisutnosti. Neka ona bude samo Tvoje prebivalište.
