Ima nešto lijepo, mistično i sveto u planinama. Isus se penje u pratnji trojice odabranih učenika. Zašto je baš njih toliko volio? Tu su Mojsije i Ilija, Zakon i proroci, žrtva i Božji poziv da mu se približimo. Isus je njihovo ispunjenje. On je savršena žrtva i “s nama Bog”. Poput Petra često ne znam što govorim: „S tobom je dobro, i bolje nego dobro.“ Ubrzo dolazi strah, nestaje zanesenosti. Oblak i glas otkrivaju što je do tada bilo sakriveno – Isus je Bog. Čega me ima biti strah pred Bogom? Možda pred njim uviđam mjeru neznanja, vlastite grešnosti i neznatnosti pa kao prorok Izaija osjetim: “Jao meni, propadoh, jer čovjek sam nečistih usana… a oči mi vidješe Kralja…!” A želio bih s o. Gabrićem reći: “Kad se zamislim u to duboko, moj je život ljubav. Izgorio je… Što će kad sam izgorio! Što će suditi? To će biti samo zagrljaj.“
