Prethodnoga tjedna, na osam dana Bog nas je primamio u tišinu, u modravsku pustinju, da budemo jedan na jedan s Njim. Ostavili smo sa strane sve ekrane, slušalice, ljude i poslove kako bismo velikodušniije pošli u susret Prijatelju koji nam se raduje, Zaručniku koji za nama čezne, Ocu koji nas iščekuje, Gospodinu koji nas poziva. Odmah na početku zaskočio nas je svojim milosrdnim zagrljajem, oprao nas i uredio da budemo slobodniji za Njega. I avantura je počela!❤
Prolazili smo kroz vjetrove, prijeteće oluje i žegu dana do blagog smiraja u Njemu. Pokazao nam je da je s nama i kad su cvrčci toliko glasni i more toliko uzburkano i noć toliko bučna. Milovao nas je svojim spokojem pri zalasku sunca. Krijepio nas je nadom u mirnoći jutra. Ispunjao nas svojom sigurnosti u šatoru sastanka. Podizao nas toplim zalogajima u hladovini bora. Šuljao se između maslina i provirivao iza suhozida i uživao promatrajući nas kako brižno njegujemo masline, odlučno režemo trnje, strpljivo slažemo kamenje, budni čekamo u molitvi ili odmaramo na morskim valovima.
I dok je On gledao nas, i mi smo gledali Njega kako nas nježno obrađuje, oslobađa, utvrđuje, jača, raduje, bodri. Osama, šutnja i tišina ozvučili su Njegov glas, i uveli nas u intiman razgovor s Njim. Otkrili smo kako je naša ljepota ljepša u Njegovu pogledu negoli u odrazu zrcala. I da smo življi kad smo sporiji. I kako je prava radost u jednostavnosti i nenavezanosti. Iskusili smo sigurnost u Njegovu zagrljaju. I utjehu u Njegovoj prisutnosti duboko u nama i svuda oko nas. Kao masline na suncu i mi smo polako dozrijevali u plod za Njega i za druge. Zahvatio nas je i rasplamsao u nama plamen zahvalnosti, radosti i želje za služenjem Njemu, plamen koji nastavlja obasjavati svaki naš novi dan. ?☀️
Piše: Klara P.
