Borite se da uđete na uska vrata… Šališ se, jeli tako? Ja ovako debela, brbljava, nespretna da uđem na uska vrata? I još kažeš da ih je malo koji ih nalaze. Uznemirava to! Izazovi koji preda me postavljaš, plaše me… Ali tad u srcu čujem riječi… U svoj svojoj blagosti i u svoj svojoj snazi: Isuse, uzdam se u tebe! I strah ustupa mjesto miru… Imaš pravo! Polagano ćemo! Ne svojom snagom, već Tvojom ljubavlju. Gledam Te pored sebe i samo se još više učvršćuje mir. Ne osuđuješ, ljubiš… Predragi, kako si kao maleni radosno koračao sa Josipom i Marijom ruku pod ruku, tako sada Ti i Tvoja Mama vodite mene za ruku, poput nejakog ali radosnog djeteta. I tako, držeći vas za ruke, naći ću Put, i naučiti ću uz vas kako (p)ostati malena da prođem kroz uska vrata koja vode u radost Neba…
