Ko u duhovnim vježbama.
Čitam o tebi, slušam o tebi, pričam o tebi, čekam te… i onda prođeš kroz moj dan, a ja te ni ne prepoznam, nego mi kažu: „Evo Isusa.“ I krenem za tobom. Ti si tu, ispred mene. Okrećeš se i pitaš me: „Što tražiš?“ A meni je već dosta da sam ti blizu.
To je tako ispunjujuće i uzbudljivo, tako novo i neočekivano… a opet nekako poznato i toplo… kao povratak kući.
